Godinama kada prođem pored jednog starijeg čiče koji prosi, samo se okrenem na drugu stranu.
Vodim se onom kako svi što prose rade za neke lezihljeboviće koji im na kraju dana pokupe sve.
Jednostavno ne želim da dajem novac takvim ljudima.
Međutim, juče što sam vidio mnogo me raznježilo.
Čiča kojem nikada nisam dao ni centa, stoji pored kutije za prikupljanje pomoći za nezbrinutu djecu i ubacuje u nju sitniš.
Nisam mogao da ne priđem i ne upitam ga zašto to radi.
Rekao mi je dijete drago, danas sam sakupio da imamo jest ja i supruga, a ovo je višak, nije puno, ali možda nekom pomogne.
Izvadio sam 10 eura i dao mu, a on ih je uzeo, zahvalio se i rekao, meni danas stvarno više ništa ne treba i onih mojih 10 eura ubaci u kutiju.
Kako skromnih i dobrih ljudi ima, tu su oko nas, ali i ih zbog vlastite zlobe i predrasuda ne primjećujemo, nažalost…
Izvor: receptizasavrsenajela.blogspot.ba
0 komentari:
Objavi komentar