Imala sam 5 godina kad je majku i mene otac oterao iz kuće.Majka nije znala gde ćemo i vratile smo se njenoj staroj kući gdje je odrasla.
Prođu 4 godine od toga i majka se razboli i nakon par meseci umre.
Prođe sahrana i sutradan me tetka pita da odem sa njom da živim, i ja to prihvatim i krenem sa njom u Nemačku.
Prije pola sata zvoni mi telefon i tetka se javlja i govori mi da je za mene, ja se javim kad moj “otac” sjetio se i on mene, ali naravno kad je doživeo saobraćajnu nesreću i ostao invalid.
Plače on, moli da mu se vratim kako bi mu mogla pomagati…
Progutam knedlu i kažem mu “izvini oče, i dalje te poštujem kao oca, ali ja nikad neću preći preko toga što si nas izbacio gole, bose i gladne na ulicu, snađi se sam kao što smo i mi morali”.
Izvor: receptizasavrsenajela.blogspot.ba
0 komentari:
Objavi komentar