Otac je ostavio mamu i mene kada sam imala 6 godina.
Studiram u Beogradu i jedno veče mama me zove i pita kada ću kući, neko hoće da me vidi.
Rekoh, dolazim sutra i u sebi mislim došao je striko iz Švedske.
Dolazim kući, sa sve koferom, ulazim u dnevnu sobu, kad tamo stariji čovjek sa dvije djevojčice i mama me pita:
”Prepoznaješ li ga”? Naravno, mislim se u sebi, ali odgovaram sa NE i samo se okrećem i odlazim u svoju sobu.
Mama ljuta dolazi po mene i govori to ti je otac, došao je da te vidi.
Ja sam lijepo sišla i rekla mu da ne želim više nikada da ga vidim u životu, da može da se nosi u pm.
Nije bio tu kada su baka i deka umrli, nije bio tu kada sam slomila nogu, imala male i velike boginje, kada sam dobila prvu ocjenu,
kada je mama imala operaciju slijepog crijeva, bile smo same u svemu.
Ni riječ nije rekao, otišao je.
Iako me duša boli, ne mogu da pređem preko toga.
Neka mi Bog oprosti.
Izvor: ispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar