Imala sam abortus sa 25 godina bez dobrog izgovora, osim što nismo imali uslova da to dete odgajamo
bez velike pomoći okoline na koju nismo mogli da računamo.
Najveći strah mi je bio da posle toga neću moći da imam dece, što bih shvatila kao zasluženu kaznu.
Međutim, danas imam troje dece i ne osećam nikakvo olakšanje što sam prvo dete ubila.
Sa svakim njihovim osmehom i zagrljajem ja se osećam nedostojnom da im budem majka.
Kako vreme prolazi meni je agonija veća a ne manja. Stalno preračunavam koliko bi dete imalo godina…
I nikada neću biti u miru sa tim što sam uradila.
Ko god da ima gram duše biće mu isto kao meni.
Izvor: ispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar