Majka mi je poginula kao pešak u saobraćajci kada sam imao 2 godine.
Otac me je ostavio da živim sa babom i dedom kada sam imao 15 godina,
oženio se drugom ženom i ima dete sa njom, zato što njegova žena nije htela da gleda tuđe dete u kući.
Pre nekoliko dana mi prilazi čovek s` leđa u gradu, ja se okrenem i vidim njega, odmah sam ga prepoznao,
on mene kao nije, pitao me je da li imam cigaru rekao sam da nemam i otišao, do parkinga sam plakao kao malo dete.
Inače sada imam 22 godine i poštovani sam klavijaturista.
Bako i deko hvala vam na svemu, bez vas ne bih postigao ništa u životu, volim vas najviše na svetu.
Izvor: ispovesti.comispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar