Udarilo me auto na pešačkom prelazu.
Od siline udarca o beton slomio sam vilicu, a sam udar auta mi je slomio dva rebra.
Vozač se toliko uplašio i potresao da je seo pored mene na asfalt, zagrlio me i počeo da plače.
Nije hteo da me pusti ni kada je hitna došla, sa mnom je otišao u bolnicu i presedeo cele noći kraj mog kreveta zajedno sa mojima.
Ćale je hteo da ga tužimo, ali ja nisam pristao.
Čovek je žurio tog dana jer ima bolesnu ćerku i od kuće su ga zvali da hitno dođe, vidi se da je namučena i dobra duša i sve sam mu oprostio.
Ponekad sa njegovim sinom izađem na piće, odem kod njih na ručak i ne pamtim da sam ikada upoznao toliko prijatne i blage ljude.
Ispovesti.com
0 komentari:
Objavi komentar